О школи


У време када је Вук постављао темеље нове српске писмености под утицајем промена у свим европским народима тога доба, на почетку XIX века – 1815.године у Пироту је почела са радом Основна школа у Пазару. У тим тешким временима робовања под Турцима, у заосталом и поробљеном Пироту била је то прва искра писмености и просвете. Поникла је у средини која је много трпела у незнању и оскудици, али је јасно и храбро видела излаз из лаганог нестајања саме нације под вековним турским ропством, управо у образовању и просвећености на свом матерњем језику

 
Најстарија и највећа школа у граду започела је своју образовну и културну мисију далеке 1815. године у време робовања под Турцима, одолевајући бугарском и турском утицају. Школа је два пута прекидала рад: за време I и II светског рата. Први учитељ школе на Пазару био је даскал Аћим, дошао негде из Србије. Школа је почела са радом у згради близу старе цркве.Имала је годишње по 50 ученика узраста од 5 до 15 година за које су чорбаџије плаћали најпре по 60 пара, а касније по грош месечно за сваког ђака. У школи се учило на црквенословенском, касније на народном језику, а књиге за рад добављане су из већих културних центара, почев од Беча и Београда, па до Цариграда.
 

На предлог Живојина Костића, првог послератног управитеља, 1945. године школа добија име „Вук Караџић”.
 
Данас, после 197 године рада, школа има 63 одељења са 1284 ученика и 135 радника, од којих је 96 ангажовано у настави.